Dijeta Siromašna ugljenim hidratima se povezuje sa psihološkim problemima na duže vreme!
Da li ste znali da mršavljenje predstavlja psihološko mučenje za većinu ljudi. Uspeh djeta na duže staze zavisi od psihološkog kapaciteta da se jede manje. Austrijski istrazživači su otkrili da posle djeta siromašnih mastima (46 procenata ugljenih hidrata, 24 procenta proteina i 30 procenata masti ) bili psihološki zdraviji posle 12 meseci nego oni posle dijete siromašne ugljenim hidratima (35 procenta proteina, 61 procenat masti i 4 procenta ugljenih hidrata). Obe grupe su bile na djeti sa redukovanim kalorijama (1.433 kalorije dnevno za zene i 1.672 kalorije dnevno za muskarce) Izgubili su slicno na tezini (oko 15 kilograma)
Posle 12 meseci, grupa koja je bila na djeti siromašnoj ugljenim hidratima, imala je veće rezultate merene depresijom, nervozom, besom, tenzijom i utučenošću… Druga grupa je pokazala manje zamaranje i bolje opšte raspolozenje. Dijete sa smanjenim kalorijama, bilo da su sa malo ili puno ugljenih hidrata proizvode slicne rezultate u mršavljenju posle godinu dana, ali dugotrajno pridržavanje dijetama siromašnim ugljenim hidratima stvara više psiholoških nus pojava.
Redovno vežbanje izaziva mršavljenje bez djete
Uloga vežbanja kod kontrole telesne težine je sporna. Mnoge studije pokazuju da je kombinacija restrikcije kalorija sa vežbanjem najbolji način da se smanji i odrzi težina.
Medjutim, druge studije su pokazale da bi pojedini ljudi mogli da izgube značajne težine telesne masti samo pomoću vežbanja.
Buck Willis iz Landmark Medical u Ostinu, Teksas i saradnici, otkrili su da ljudi koji su vezbali 30 minuta pri srednjem intenzitetu, četri ili više dana nedeljno, tokom osam nedelja, izgubili šest kilograma masnih naslaga tokom osam nedelja. Mršavljenje nije bilo značajno kod onih koji su vežbali 3 ili više dana nedeljno. Kandidatima je bilo napomenuto da se pridržavaju uobičajne ishrane. Program vezbanja je pratio 1996 saveta US Surgeon General-a dosledan je novijim savetima američkog ministarstva zdravlja. Ovo je bila samo osmonedeljna studija, pa se rezultati možda ne mogu primeniti na dugotrajne kontrole telesne težine
Dali su dijeta ili vežbanje bolji za mršavljenje?
Ako se sadašnji trendovi nastave, 43% Amerikanaca će biti gojazno za samo osam godina. Gojaznost doprinosi noćnoj mori opšteg zdravlja u SAD-u. Uprkos trošenju više novca po glavi stanovnika na medicinsku negu nego bilo koja druga zemlja, trenutno su na 31. mestu u svetu po očekivanom životnom veku i 19 po smrtnosti od sprečivih uzoraka kao što je gojaznost. Stručnjaci se ne slažu oko izazivača epidemije gojaznosti. Neki tvrde da je krivac fizička neaktivnost dok drugi tvrde da je uzrok povećan unos kalorija.
Kritičari hipoteze o fizičkoj neaktivnosti tvrde da potrosnja kalorija od vežbanja nije dovoljno značajna da pokrene već raširenu gojaznost. Uredništvo James Hill-a u časopisu Obesity and Weight Menagment ukazuje da su oboje, i restriktivni unos kalorija i vežbanje potrebni za kontrolu telesne težine i da je glupo kincentrisati se na samo jedan faktor.
Vežbanje dva puta dnevno povećava kontrolu masti
Vežbanje ispod 65 procenata maksimalnog napora koristi uglavnom masti kao gorivo. Preko ovog intenziteta, ugljeni hidrati postaju veoma važni i oni se tada koriste isključivo kao gorivo kod ekstremnih intenziteta vežbanja.
Švajcarski istraživači pronašli su da na korišćenje masti tokom vežbanja utiče prethodna fizička aktivnost. Kandidati su trenirali srednje umerenim intenzitetom, radili su dva testa na traci za trčanje na maksimumu: jedan da bi odredio maksimalni unos kiseonika i pročenta potrosnja masti i drugi da se odrede efekti prethodnog vežbanja na potrosnju masti. Tokom drugog testa, kandidati su vežbali na traci za trčanje u trajanju od jednog sata pri 57% maksimalnom naporu. Posle kraće pauze napravili su drugi test na traci za trčanje do iznemoglosti. Potrošnja je bila veća kada su kandidati radili test posle početnog jednočasovnog trčanja. Vezbanje dva puta dnevno ce pokrenuti veće sagorevanje masnih naslaga tokom drugog vežbanja.