Vitamini i minerali (mikronutrijenti) su esencijalne hranljive materije sa brojnim funkcijama – oni učestvuju u metabolizmu energetskih materija, pomažu u obnavljanju tkiva, učestvuju u održavanju ravnoteže unutarćelijske i vanćelijske tečnosti, olakšavaju prenos kiseonika i drugih elemenata potrebnih za metaboličke procese. Osim toga, vitamini i minerali igraju ulogu u smanjenju oksidativnog stresa koji vežbanje izaziva. Zbog intenzivnijeg energetskog metabolizma i većeg stresa kojem su izloženi mišići i skelet, sportistima je potrebno više različitih vrsta vitamina i minerala nego nesportistima. Međutim, većina sportista ne shvata koja je količina određenih vitamina i minerala potrebna niti razumeju principe optimalnog unosa za obezbeđivanje adekvatnih količina, tako da većina njih čini istu grešku i unosi preveliku količinu vitamina i minerala putem suplementacije. Osim toga, neke kompanije sada dodaju pojedine vitamine u sportske napitke a da prethodno ne promisle o tome kakav će uticaj ti vitamini imati na povećanje osmolalnosti fluida i na smanjenje brzine prenosa tečnosti do aktivnih mišića. Krajnji rezultat te strategije je prekomeran unos vitamina i minerala praćen nedovoljnim snabdevanjem tečnostima.
U ovom poglavlju ćemo razmatrati potrebe za vitaminima i mineralima u toku vežbanja, funkcije tih hranljivih materija kao i optimalne strategije za njihov unos kojima treba da se osigura da sportisti dobijaju ono što im je potrebno – bez povećanja ćelijskog stresa na koji utiče višak ili nedostatak vitamina i minerala. Standarde za adekvatan unos svih hranljivih materija ustanovio je američki Institut za medicinu (tabela 2.1). Ti standardi referentnog dijetetskog unosa (DRI) zasnovani su na vrednovanju procenjenih prosečnih potreba (EAR), preporučenih dijetetskih potreba (RDA), adekvatnog unosa (AI) i podnošljive gornje granice dozvoljenog unosa (UL).
Tabela 2.1 Definicije referentnog dijetetskog unosa (DRI)
Referentni dijetetski unosi (Dietary Reference Intake – DRI) su kvantitativne procene unosa hranljivih materija koje treba da se koriste za planiranje i evaluaciju ishrane zdravih ljudi. Te vrednosti obuhvataju i preporučene unose i podnošljive gornje granice dozvoljenog unosa. DRI određuje američki institut za medicinu, neprofitna organizacija koja Nacionalnoh akademiji nauka (National Academy of Sciences) pruža savete o zdravstvenoj politici. DRI se zasniva na naučnoj evaluaciji preporučenih dijetetskih potreba (RDA), adekvatnog unosa (AI), podnošljive gornje granice dozvoljenog unosa (UL) i procenjenih prosečnih potreba (EAR).
Preporučene dijetetske potrebe (Recomended Dietary Allowance – RDA): prosečan nivo dnevnog unosa hranljivih materija koji je dovoljan da zadovolji potrebe skoro svih (97 do 98%) zdravih osoba u određenoj starosnoj i polnoj grupi.
Adekvatan unos (Adequate Intake – AI): preporučena vrednost unosa zasnovana na uočenim ili eksperimentalno utvrđenim približnim vrednostima ili procenama unosa hranljivih materija kod grupe (ili grupa) zdravih osoba za koje se pretpostavlja da su količinski adekvatne – koristi se kada RDA ne može da se utvrdi.
Podnošljiva gornja granica dozvoljenog unosa (Tolerable Upper Intake Level – UL): najviši nivo dnevnog unosa hranljivih materija koji za skoro sve pripadnike opšte populacije verovatno neće predstavljati rizik od neželjenih efekata po zdravlje. Kako se unos povećava iznad UL, povećava se i potencijalni rizik od neželjenih efekata.
Procenjene prosečne potrebe (Estimated Average Requirement – EAR): vrednost dnevnog unosa hranljivih materija za koju se procenjuje da zadovoljava potrebe polovine zdravih osoba u starosnoj i polnoj grupi – koristi se da se proceni adekvatnost ishrane i kao osnov za RDA.
Iako je fokus preporučenih dijeteskih potreba (RDA) (ranije: standard za adekvatan unos hranljivih materija) bio zasnovan na smanjivanju rizika da neko oboli od bolesti nastalih zbog nedostatka hranljivih materija, fokus referentnog dijetetskog unosa (DRI) jeste na tome da se smanji rizik od razvoja hroničnih oboljenja time što će se obezbediti adekvatna ravnoteža unosa hranljivih materija.
Preuzeto iz knjige: Dan Benardot NAPREDNA SPORTSKA ISHRANA
Izdavač: Data Status;
Urednik i redactor: prof. dr Sergej Ostojić